18.5.18

TRETMAN SA JEDINSTVENOM FORMULOM


Staroplaninski melem najbolje iz prirode po receptu gorštaka


Bilje za pravljenje melema se bere u ataru sela Velika Lukanja koje se nalazi u srcu nacionalnog parka prirode Stara Planina na teritoriji Opštine Pirot. Svi melemi se spravljaju u pomenutom selu, na registrovanom domacinstvu upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstva pod brojem BPG 732575013074 iz Pirota.
Sirovine za pravljenje melema se beru na Staroj Planini. Stara planina pripada grupi venačnih planina, a njen glavni venac prostire se približno od Zaječara do Crnog mora u dužini od oko 550 km. Pri tom manji deo glavnog venca (oko 150 km) predstavlja granicu izmedju Srbije i Bugarske.
Na Staroj planini je utvrđeno postojanje 1.190 biljnih vrsta i ubraja se u značajne centre tercijarnih i i glacijalnih endemoreliktnih vrsta. Specifične biljne vrste su Krilasti zvončić, kao lokalna endemska vrsta i Pančićeva žablja trava, centralnobalkanski endemitet koji kod nas postoji samo na Staroj planini.

Zatim Plava Lincura (Gentiana alba) takodje vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krečnjačkim stenacima. Takodje Plava lincura - zakonom zaštićena vrsta. Od šumskih i zeljastih zajednica interesantne su zajednice planinskih tresava na Jabučkom ravništvu, Babinom zubu i u predelu Arbinja.
Floristički u odnosu na nacionalnu floru na Staroj planini raste 24,5% biljnih vrsta od ukupnog fonda flore Srbije.
Stara planina je značajniji centar tercijalnih i endemo-reliktnih biljnih vrsta, koje su se zadržale u klisurama, kao i glacijalnih relikata i endema na visokim delovima planine.
Atest za StaroPlaninski Melem je izvršio "Institut za javno zdravlje u Nišu - Centar za higijenu i humanu ekologiju" zavedeno pod brojem N-1126 od 08.04.2008.god.






Priroda je kao nauka, beskrajna...


Priroda je, kao i nauka, beskrajna. Čovek u okviru svojih mogućnosti, stiče od najranijeg doba do pune starosti znanja o korisnosti bilja koje raste u njegovoj sredini. U nekim narodima ova saznanja se prenose sa kolene na koleno i postaju začetak narodne medicine i farmacije. Bokvica, hajdučka trava, kantarion, majčina dušica, vranilovka, beli i crni luk i mnoge druge vrste bile su često u nekim krajevima i zemljama jedine lekovite sirovine.
Moderna medicina i farmacija se i pored sve novijih i bezbrojnih preparata često vraća proučavanju biljnih sirovina kao izvora lekova u prirodi, odnosno kao sirovine za proizvodnju lekova u farmaceutskoj industriji.
U prirodi, kako u drugim zemljama tako i u našoj, ima mnogo lekovitih biljaka ali se one većinom ne mogu koristiti direktno za lečenje, već lekovitost dolazi tek posle priprema, obrade od stručne osobe ili medicinske ustanove stručne za tu oblast.
Travari kao poseban soj ljudi se takvi rađaju. Posvećenost prirodi, njenim zakonitostima, praćenje pravog trenutka za branje: cveta, korena, stabla, lista ili ploda, daje im mogućnost da razumeju prirodu, njene zakonitosti i promene i tek tada mogu da upotrebljavaju darove prirode u korist čoveka i njegovog zdravlja.

Staroplaninski melem upravo predstavlja produkt simbioze tradicionalnog sa modernim, odnosno tradicionalne recepture u kombinaciji sa modernim dostignućima farmaceutske tehnologije. Stoga smatramo da se pravci razvoja moderne medicine u pronalaženju lekova za najteže bolesti moraju tražiti upravu u takvom spoju, tradicije i moderne nauke.


Staroplaninski Melem s'pravom možemo svrstati u prirodni lek



KAKO SE PRAVI STAROPLANINSKI MELEM



Osnovu za spravljanje Staroplaninskog melema čine sinergija eteričnih ulja i macerata tri vrste biljaka: Bršljana (Hedera Helix) Čuvarkuće (Sempervivum Tektorum) i divlje Nane (Menta Piperita). Eterična ulja destilišemo u destilatoru koji radi na principu destilacije vodenom parom dok macerat Čuvarkuće dobijamo metodom hladnog presovanja. Nosioc melema je prirodna celuloza koja je rastvorena u Organskim rastvaračima i ona u stvari fiksira lekovito dejstvo biljaka na obolelo mesto. Jako keratolitičko dejstvo preparata poboljšava i Sallycilna kiselina koju dodajemo u odredjenom procentu. Kurje okoBradaviceBradavice na rukamaKončaste bradaviceKondilomeŽuljevi na stopalu, sve te bolne i neprijatne stvari nemaju nikakvih šansi kod nas. Budite sam svoj pedikir i odradite sami svoj bezbolni tretman. Upravo iz gore navedenog Staroplaninski melem sa sinergijom lekovitih trava i jakim keratolitičkim dejstvom veoma uspešno otklanja virusne keratoze i to bezbolnim tretmanom u veoma kratkom vremenu. Uspeh je zagarantovan sa veoma malim procentom recidiva (do 5%). Bez obzira na vrstu tretmana koji ste primenjivali u bezuspešnom lečenju, Staroplaninski melem predstavlja tešku artiljeriju u borbi protiv HPV-a.
Sa pravom ga možemo svrstati u prirodni lek.

STARA PLANINA

Ukupna površina masiva Stare planine koji zahvata Srbiju je 1802 km kvadratna. Odlukom Vlade Republike Srbije 1997. godine zaštićen je park prirode Stara planina koji zauzima 142 000 hektara.
Celokupni rečni sliv Stare planine pripada Crnom Moru. U Srbiji sve reke sa Stare planine slivaju se u Timok ili u Nišavu.
Trgoviški Timok izvire neposredno ispod Babinog zuba, a Nišava izvire ispod vrha Kom (2016m) u Bugarskoj. Ostale značajne reke i potoci su: Toplodolska reka, Visočica, Dojkinačka reka, Jelovička reka i Rosomačka reka. Ove reke i potoci spajaju se na sledeci način: Rosomačka reka se uliva u Visočicu, Jelovička i Dojkinačka se spajaju i zatim ulivaju u Visočicu, Toplodolska reka i Visočica se spajaju i grade Temšticu, koja se zatim uliva u Nišavu. U svom donjem toku Visočica gradi Zavojsko jezero. Najviši vodopadi na Staroj planini su Čunguljski vodopad, visine 42m, i vodopad Pilj, visine u kaskadama 64m.
Veoma je malo prelaza sa jedne na drugu stranu planine koji se koriste u današnje vreme. Na teritoriji Srbije to je samo prelaz kod Vrške Čuke, a nekada su se koristili korito reke Saške kod Vratarnice, Kadi-Bogaz kod sela Novo Korito i stari karavanski prelaz Sveti Nikola, koji spaja sela Ravno Bučije u Republici Srbiji i Čuprene u R. Bugarskoj.
Na Staroj planini je utvrđeno postojanje 1.190 biljnih vrsta i ubraja se u značajne centre tercijarnih i glacijalnih endemoreliktnih vrsta. Specifične biljne vrste su: Krilasti zvončić, kao lokalna endemska vrsta i Pančićeva žablja trava, centralnobalkanski endemitet koji kod nas postoji samo na Staroj planini. Zatim Plava Lincura (Gentiana alba) takodje vrlo retka i sada je ima samo na višim istaknutim krečnjačkim stenacima. Od šumskih i zeljastih zajednica interesantne su zajednice planinskih tresava na Jabučkom ravništvu, Babinom zubu i u predelu Arbinja.
Floristički u odnosu na nacionalnu floru na Staroj planini raste 24,5% biljnih vrsta od ukupnog fonda flore Srbije. Stara planina je značajniji centar tercijalnih i endemo-reliktnih biljnih vrsta, koje su se zadržale u klisurama, kao i glacijalnih relikata i endema na visokim delovima planine.
Ekosistemski diverzitet čine 52 biljne zajednice raspoređene u 10 klasa, 18 redova i 26 sveza, od kojih su 24 šumske i žbunaste, a 28 zeljaste. Botanički značajna područja na Staroj planini su: najviši planinski delovi (Orlov kamen, Ravno bučje, Kadibogaz, Prevoj Sveta Nedelja, Midžor, Babin zub, Žarkova čuka, Vražja glava, Kopren, Tri čuke, Arbinje, Draganište, Bratkova strana).
Planinska područja gde su očuvane specifične šumske zajednice (Golema reka) klisure i kanjoni (Suvi do, Papratni do, kanjon Timočke reke, Topli do) brdsko područje Golina.
Na Staroj planini su razvijene reliktne polidominantne šumske zajednice, koje izgrađuju biljne vrste endemskog i reliktnog karaktera, a kao posebno vredna područja do sada su izdvojeni rezervati:
  • Strogi prirodni rezervat Draganište kojim je obuhvaćen ekosistem smrčevih šuma Picetum excelsae serbicum (Rudski 1949)., koji izgrađuje tipičan pojas na Staroj planini.
  • Strogi prirodni rezervat Golema reka koji obuhvata autohtonu šumsku zajednicu tipa prašume koju sačinjava zajednica planinske bukve Luzulo-Fagetum serbicum, a namenjen je za očuvanje genofonda;
  • Strogi prirodni rezervat Vražja glava koji predstavlja značajan lokalitet u delu šumskog kompleksa Stare planine, na kojem je moguće pratiti spontani razvoj i sukcesiju biljnih vrsta koje su u njenom sastavu, a posebno planinskog javora (Acer heldreichii), kao endemita Balkanskog poluostrva. U tim šumama raste i retka biljna vrstaPirola minor.
  • Strogi prirodni rezervat Tri čuke kao najinteresantniji jer obuhvata retku subalpsku zajednicu bora krivulja (Pinetum mughi) na najvišim vrhovima i predstavlja jedino nalazište bora krivulja koje je do sada sačuvano.
  • Strogi prirodni rezervat smrče Arbinje, izdvojen zbog najočuvanijih i najlepših smrčevih šuma na Staroj planini i u Srbiji uopšte. Uz monodominantnu šumsku zajednicu smrče Piceutm abietis montanum postoji tipična tresavska, sfagnumska zajednica sa stalno prinavljanim tresetom uz izvore i potoke, opisana kao: Ass.Carici – Sphagno-Eriophoretum (R.Jov.1978).
  • Strogi prirodni rezervat Kopren koji predstavlja nalazište biljaka iz porodice mesožderki Drosera rotundifolia L."




PREPARATI...SAZNAJTE VISE